Ali-paša Gusinjski bi milošću Božijom i carskom zapoviješću vraćen u rodno Gusinje, pošto je prije omrznut i oklevetan na brzu ruku premješten u Sarajevo.
Glas o njegovom ponovnom dolasku u Gusinje mnogi primiše sa zebnjom i strahom u srcu, sjećajući se pakosti koju su mu učinili, dok se drugi odobrovoljiše, jer su i prije žalili njegov odlazak iz Gusinja.
Ubrzo zatim stiže i drugi glas, doniješe ga Ali-pašini glasnici: da paša neće doći i da mu se više ne nadaju, jer je usput otrovan.
Ubrzo zatim stiže i drugi glas, doniješe ga Ali-pašini glasnici: da paša neće doći i da mu se više ne nadaju, jer je usput otrovan.
Tako se mnogi sneveseliše i ukahriše oni koji su ga jedva čekali, a oni koji su ga se bojali razviše uši i počeše grđe i gore
napadati pašu. Pašini glasnici okrenuše uši da čuju jedne i druge, pa sve potanko zapamtiše i zapisaše šta je ko rekao čuvši za tobožnju Ali-pašinu smrt.
napadati pašu. Pašini glasnici okrenuše uši da čuju jedne i druge, pa sve potanko zapamtiše i zapisaše šta je ko rekao čuvši za tobožnju Ali-pašinu smrt.
Kad paša poslije nekoliko dana stiže, glasnici ispričaše sve što su čuli i zabilježili,
a paša ih je nagrađivao onako kako je ko govorio i zaslužio.
Ukahriti-ožalostiti
IZVOR: „USMENA PROZA BOŠNJAKA IZ CRNE GORE I SRBIJE
ANTOLOGIJA“ Husein Bašić str 160.
ANTOLOGIJA“ Husein Bašić str 160.
