ZUBIN POTOK- Ova priča nije samo priča o turizmu, ovo je priča o srpskom snu. Ako je američki san da napraviš milion dolara, srpski san je da od svoje lokalne sredine napraviš nešto, da doprineseš svojim komšijama, prijateljima.“
 |
| Dragiša Mijačić, Zubin Potok, Priče s dušom |
Ovako Dragiša Mijačić iz Zubinog Potoka, osnivač Udruženja građana InTER (Institut za teritorijalni ekonomski razvoj) počinje svoju Priču sa dušom. Objašnjava da Ibarski Kolašin pripada opštini Zubin Potok, da nije reč o crnogorskom Kolašinu i da je to dolina reke Ibar koja preseca dve planine: Rogoznu i Mokru goru. A dodaje i da je reč o Mokroj gori na Kosovu, a ne o onoj u zapadnoj Srbiji.
Upravo na tom mestu, na severu Kosova, Dragiša sa svojim timom organizuje dolaske turista iz celog sveta i pruža im nesvakidašnji doživljaj na „via ferati“ (italijanski naziv za obezbeđenu planinsku stazu kroz teško pristupačne stenovite terene – u prevodu znači „gvozdeni put“).
Atrakcija je udaljena 25 kilometara od Zubinog Potoka, namenjena je ljubiteljima avanturizma i ekstremnih sportova i nalazi se na stenama Berima. Za Mokru goru (1.700 – 2.100 m) koja je jedna od najsurovijih planina na Balkanu, Jovan Cvijić je rekao da je lepotica Balkana. Zbog toga Dragišin tim koristi taj slogan.
Turistički potencijali u zapećku zbog konflikta
Opština Zubin Potok nalazi se u izazovnom okruženju u bezbednosnom, političkom i administrativnom smislu, pa iz tog razloga nije mogla da razvija svoje turističke potencijale. Dragiša dodaje da zbog rata i krize u prošlosti nikad nije moglo da se pristupi razvoju turizma, kako bi se ta privredna grana pokrenula.
 |
| Dragiša Mijačić / Foto: Outdoor in / Privatna arhiva |
– Godinama sam u opštini Zubin Potok radio kao direktor Agencije za razvoj i pospešivao razvoj opštine u različitim programima i projektima. Putovao sam i radio po svetu i poželeo da dole napravim nešto novo. Pre osam godina, 2011. godine dogodio se incident u kojem je poginuo jedan kosovski policajac. Kosovska vlada je poslala specijalne jedinice, narod se organizovao i srpska zajednica sa severa Kosova je na to odgovorila postavljanjem barikada. Tada je počela kriza koja je trajala dve godine. Krajem 2012. rešavam da sa mojim timom uradim nešto za taj kraj, kako bismo skrenuli pažnju javnosti sa političkih tema i u fokus stavili čoveka, individualca, ali i razvoj opštine, a takođe i ohrabrili zajednicu, pre svega omladinu da unaprede komunikaciju sa ljudima drugih vera i kultura – priča Dragiša za Priče sa dušom.
 |
| Foto: Outdoor in / Privatna arhiva |
Outdoor in – aktivni turizam u prirodi
Njegova želja bila je da brendira sever Kosova kao novu, drugačiju destinaciju, da svetu pokaže turističke prirodne potencijale i pokrene turizam. Inicijativu „Outdoor in“ pokreće 2013. godine, predstavlja tržištu popularan koncept aktivnog turizama u prirodi. Novac za razvoj ove incijative nalazi kod međunarodnih donatora, a opština ulaže u infrastrukturne objekte, puteve, sportske i turističke sadržaje (npr. zatvoreni bazen, rafting staza, itd.).
 |
| Foto: Outdoor in / Privatna arhiva |
– Prvi put se nešto konkretno desilo u domenu turizma. Bili smo na dobrom putu da napravimo međunarodno priznatu destinaciju aktivnog turizma. Potvrda našem radu stigla je ovih dana kada je „Lonely planet“ izdao vodič za Zapadni Balkan, u kojem je Zubin Potok uvršten u 10 najboljih „manje poznatih destinacija na Balkanu“ (off the beaten track). U okviru inicijative „Outdoor In“ okupili smo turističke vodiče, pružaoce usluga, vlasnike smeštaja. Evo, malo pre me je zvao jedan od vodiča koji sutra dočekuje grupu iz Beograda koja će provesti vikend u Ibarskom Kolašinu i popeti se „via feratom“.
 |
| Foto: Outdoor in / Privatna arhiva |
Turisti koji dolaze u ovaj kraj, prvi dan provedu u Leposaviću ili Zvečanu, sutradan obilaze severni deo Kosovske Mitrovice, a nakon toga ručaju u Peći gde se susreću sa albanskom zajednicom. Svraćaju i u Pećku patrijaršiju i Visoke Dečane, a poslednjeg dana dobijaju ono zbog čega su došli – „via feratu Berim“.
 |
| Foto: Outdoor in / Privatna arhiva |
To je turistički proizvod adrenalinskog tipa koji zahteva posebnu opremu i obuku, tehničko znanje i fizičke sposobnosti vodiča. S druge strane, za turiste je potrebna prosečna fizička pripremljenost, a uspon u ovom slučaju Dragiša poredi sa penjanjem stepenicama na 20. sprat Beograđanke. Sa pauzama za odmor, naravno.
 |
| Foto: Outdoor in / Privatna arhiva |
Reč je o sistemu penjanja uz stenu gde imate metalna pomagala, gazišta i sajle. Specijalnom opremom se zakačite za sajle i penjete se. Sistem je, prema Dragišinim rečima, potpuno bezbedan i namenjen je pre svega turistima, a ne alpinistima i planinarima. Nakon uspona, sa visine od 1.731 metar turisti prave atraktivne slike sa mosta, sa sajle, iz pećine i to kasnije vide ljudi na društvenim mrežama.
Želja nam je i da razbijemo predrasude
– Najviše gostiju imamo iz Beograda i Niša, ali i iz Makedonije, Rumunije, Crne Gore i Velike Britanije. Ljudi iz centralne Srbije nemaju nikakvog dodira sa albanskom zajednicom i zbog toga smo napravili ovaj program kako bismo razbili predrasude i pokazali Kosovo na potpuno drugačiji način – kaže Dragiša.
 |
| Foto: Outdoor in / Privatna arhiva |
Sagovornik Priča sa dušom godišnje se popne osam puta na Mokru goru. Neretko je i sam vodič, kada iz Beograda ili iz inostranstva dovodi prijatelje da im pokaže lepote njegovog rodnog kraja.
Rođen je u Kosovskoj Mitrovici, a odrastao u Zubinom Potoku, što mu je bio jedan od glavnih motiva da pomogne tamošnjoj zajednici. Dragišina ideja vodilja je „U sivilu u kojem živimo treba da napravimo lepu i uspešnu priču“.
 |
| Foto: Outdoor in / Privatna arhiva |
– Ovo je zaista prava priča sa dušom. Bilo je mnogo lepih, ali i ružnih trenutaka tokom realizacije projekta, isto tako i ljudi koji su pomogli i ljudi koji su odmogli. Nisam se predavao, već sam uneo ogromnu energiju koju su mnogi prepoznali. „Outdoor in“ sam doživeo kao svoj životni projekat. Slobodno mogu da kažem da smo sada postali pokret. Svestan sam da u ovoj zemlji ništa ne funkcioniše, pogotovo u malim sredinama. Na Kosovu je još više izražen taj fenomen. Cilj mi je bio da uradimo nešto na šta ćemo svi biti ponosni. Svuda se priča o ovoj inicijativi, mnogi ljudi se javljaju da pomognu i da se uključe. To je kao onaj osećaj kad ste gore, kad ispenjete feratu, na litici ste, vidite šta ste uradili, a znate da ste bezbedni. Taj osećaj pobede ljudima ostaje urezan u mislima – rekao je Dragiša.
“Svi smo turisti i ljudi dobre volje – nema politike”
A kako je lokalno stanovništvo odreagovalo na dolazak sve većeg broja turista?
– Ima onih koji ne veruju u ovu ideju, ali kako bi rekao jedan moj prijatelj: „Srbi su starozavetni narod, pa niko ne može da bude prorok u svom selu“. Ipak, većini je drago, jer gosti ne samo da troše novac, pa zbog njih imaju veći promet u prodavnicama, već je i veća društvena interakcija. Ljudi vole kad im neko dođe. Znate da je ta sredina veoma dugo ostala u posleratnoj tranziciji. Oni vole da se pokažu kao dobri domaćini. Lepo dočekaju turiste, a kad ih vide da prolaze sa opremom neretko ih počaste nekim pićem ili čokoladicom, kako bi se lakše popeli na vrh. Nama je najvažnije što u ovoj priči nema politike, već je na prvom mestu to da smo svi turisti i ljudi dobre volje koji vole Ibarski Kolašin – rekao je Dragiša na kraju Priče sa dušom.
IZVOR: www.blic.rs
