Upita Podgoričanin Gusinjanina, koji je došao sa ćiradžijama na podgorički pazar: „Pošto je maslo u Gusinju“?
Gusinjanin se kao zamisli, pa reče: „Nešto mnogo jeftino“, tako da mu Podgoričanin istog časa ponudi ćiriju da ga na konju povede u Gusinje da kupi maslo.
Išli oni tako išli cio dan, i kad su već blizu Gusinja, na
jednoj ćafi, gdje sjedoše i prezalogajiše nešto, reče Gusinjanin:
jednoj ćafi, gdje sjedoše i prezalogajiše nešto, reče Gusinjanin:
“Bogati, pita li me ti pošto je maslo u Gusinju ove godine ili pošto je bilo lani?”
“Kako lani, kučkin sine!”, rasrdi se Podgoričanin.
“Pošto je maslo ove godine u Gusinju?“
“Aaa, za ovu godinu pitaš!” – reče Gusinjanin, kao da mu je tek tada jasno šta ga je pitao.
“Ove godine sve je skupo, potkrv!” I kaže mu pravu cijenu.
Podgoričanin vidi da nema rašta ići u Gusinje, skine se s konja, pa ošipči po noći i pješke za Podgoricu, psujući onog Gusinjanina što ga je prevario.
ćiradžija-kiridžija, trgovac
Izvor: „USMENA PROZA BOŠNJAKA IZ CRNE GORE I SRBIJE“ Husein
Bašić str. 139.
Bašić str. 139.
