Od davnina su Plavljani i Gusinjani prenosili robu konjima, karavanima, iz trgovačkih centara, Skadra, Podgorice, Peći, Đakovice, Prizrena i Skoplja, a nekada i iz Dubrovnika, Kotora i Soluna. Za Peć su išli preko Dijela, pa niz Rugovsku klisuru; za Dečane, Đakovicu, Prizren i dalje prema Skoplju išli su uz rijeku Babinopoljku, pa uz Valja, zatim preko prevoja Zavoja pa niz Dečansku Bistricu; za Skadar su karavani išli dolinom Vrmoše pa preko Keljmenda, a za Podgoricu preko Hotskih Korita. Zimi su karavani išli pretežno kolskim putevima, pa i ako im je bilo mnogo dalje. Dobri, iskusni kiridžije, dobro su hranili i pazili svoje konje i nikada ih ne bi pretovarili, a dobar konj nosio je preko 120 kilograma.
Povremeno tim poslom su se bavili Medo Bejtov, Duljko Muljov, Huso Muljov, Šećo Bajramov i još neki Markišići. O tome mi je pričao adžo Huso kada smo jednom prilikom, još tada nijesam imao 18 godina, išli iz Vojnog Sela u Skadar i nazad pješke.
Jednom pred kraj zime Medo Bejtov, Duljko Muljov i Huso Muljov prenosili su u Podgoricu, za kiriju, plavsko-gusinjskim trgovcima kože, vunu i maslo, a iz Podgorice u Plav i Gusinje so, šećer, gas (petrolej) i tekstil. Tek što su razminuli Verušu, vraćajući se iz Podgorice, naiđoše na jednog plavskog kiridžiju, koji bijaše mnogo zaostao iza karavana. Konj mu bijaše “promijenio boju” od znoja i jedva idaše širokom prtinom, a i kiridžija, čije vam ime neću kazati, a možda ste i vi čuli za njega i ovu priču, bijaše sav u znoju. Preko ramena bijaše zametnuo jedan omanji džak. Taj je džak bio stavio na konja u trešelj, pa kada je konj posustao (nije mogao više da ide), skinuo je džak da bi mu malo olakšao.
Medo, Duljko i Huso zaustaviše se kod njega, pomogoše mu da rastovari konja, da se odmore i konj i kiridžija. Kad rastovariše konja, Duljko Muljov mu reče:
– Ček koji ne čuva svoga konja biće sam konj.
Pošto se malo odmoriše i konj pojede nešto zobi iz zobnice, natovariše ga, a dio robe, da olakšaju konju, i onaj džak što je kiridžija na rame nosio rasporediše na svoje konje.
Krenuše ka Plavu.
